U potrazi za Kolosom
Htedoh ovoga leta na Rodos, da vidim Kolosa. Kažu da ništa nije ostalo al nisam odustao zbog toga, već zbog smaranja sa trajektom. A i ne verujem netu. Nešto se nado da ga ipak ima. Odakle se pojavi ova slika još mi nije jasno. Uglavnom ruta ide do Rodosa pa reko, jbga, izdržaćemo pet dana.
Nabacio sam osmeh umesto boje u Edipsosu
Svratimo malo i na kupanje u Edipsos. Hotel vodi jedna , reko bi, mnogo sposobna ženska. Pomaže joj ćerka, majka i baka. Nema muškaraca. Ja sve mislio, Bože oprosti, ove neki ženski Topalovići. Sreća, prevarih se.
Baka me zagotivi od starta. Ne bi znao da objasnim, al je tako. Pričali mi na nekom, da kažem, našem jeziku. Prolete 12 dana, pa se opraštamo. Žao nama a reko bi i njima. Baka mi poljubi ruku. Teško mi da napišem više. Otišle sve reči. Samo osmeh osto.
High tech nivo
Hotel u Pireju. High tech. Ima led tv ne-znam-kolko-inča sa netom - samo okreneš daljinski i surfuješ. Wi-fi se više i ne reklamira. To ti je ko dobar dan. Senzori, lampice, kartice. Sve se u sobi pali na pokret, ko u Zvezdanim stazama. Ima i dve garaže. Ma jok, nisam ga zato izabrao već zbog prevoza. Imaju šatl. E neću, vala, da vurim kofere na kruzerisanje.
Bi tako sledećeg jutra. Nivo, bre. Vozač mi jedva otrže kofer iz ruku - ne bi vala uspeo da me nije strogo pogledala.
Kabina je na 6-toj palubi. Kad sam je birao, mislio sam na sirotog De Kaprija na Titaniku. Nećeš vala na 2-gu palubu, pa ne znam kolko da je jevtinija.
Ok, praktičan razlog je u pitanju. Sve bitno na brodu je od 4 do 8 palube - recepcija, restorani, otvorene palube sa bazenima. Postoje liftovi ali ko da ih čeka. Uvek su gužve. 6-tica mi pasovala ,onako, na sredini. Reko ko i u životu. Nije dobro ni mnogo visoko a ni nisko.
Kabina ima 11 kvadrata. Nisam merio al ajd da im verujem. Sva je u ogledalima, da poveća prostor. Neki mnogo učen projektovo. Sve spakovo - 2 ormana, sto i stolicu, komodicu sa fijokama, tv, sef, fen, dva kreveta i oprema za spasavanje. Kupatilo minijaturno al sa tuš kabinom. Uglavnom sve je funcionalno i ispravno. Klima perfektna. Čisto iznad svega. Nema nikakvog luksuza. Ipak je Nebeska Olimpija stara dama. Držeća. Na stolu ostavljena poruka od Marije i Hozea - oni će da brinu o nama.
Htedoh ovoga leta na Rodos, da vidim Kolosa. Kažu da ništa nije ostalo al nisam odustao zbog toga, već zbog smaranja sa trajektom. A i ne verujem netu. Nešto se nado da ga ipak ima. Odakle se pojavi ova slika još mi nije jasno. Uglavnom ruta ide do Rodosa pa reko, jbga, izdržaćemo pet dana.
Svratimo malo i na kupanje u Edipsos. Hotel vodi jedna , reko bi, mnogo sposobna ženska. Pomaže joj ćerka, majka i baka. Nema muškaraca. Ja sve mislio, Bože oprosti, ove neki ženski Topalovići. Sreća, prevarih se.
Baka me zagotivi od starta. Ne bi znao da objasnim, al je tako. Pričali mi na nekom, da kažem, našem jeziku. Prolete 12 dana, pa se opraštamo. Žao nama a reko bi i njima. Baka mi poljubi ruku. Teško mi da napišem više. Otišle sve reči. Samo osmeh osto.
High tech nivo
Hotel u Pireju. High tech. Ima led tv ne-znam-kolko-inča sa netom - samo okreneš daljinski i surfuješ. Wi-fi se više i ne reklamira. To ti je ko dobar dan. Senzori, lampice, kartice. Sve se u sobi pali na pokret, ko u Zvezdanim stazama. Ima i dve garaže. Ma jok, nisam ga zato izabrao već zbog prevoza. Imaju šatl. E neću, vala, da vurim kofere na kruzerisanje.
Bi tako sledećeg jutra. Nivo, bre. Vozač mi jedva otrže kofer iz ruku - ne bi vala uspeo da me nije strogo pogledala.
Celestyal Olimpia link
Stanemo u red. Šta ću drugo nego da snimam situaciju. Puno nekog naroda. Svi na koferima imaju šarene trake. Razni jezici a svi imaju trake. Počinje nervoza. Jel smo na pravom mestu? Ko zna gde nas je onaj tip dovezao. Oćeš nivo. E, eve ti ga nivo. Teško ti bilo da nosiš koferčić pola sata. Šta nosiš, imaju točkići. Vučeš ko gospodin čovek...
Sreća pa se pojaviše devojke sa oznakom Olimpia na majicama. Dobismo traku.
Kasnije sam ukapirao da je ogromna većina ljudi došla sa agencijom i da su trake dobili unapred.
Sve je dobro organizovano. Samo staneš u red i gegaš se. Bezbednosna procedura ista ko na aerodromu. Ostavljamo pasoše i dobijamo potvrdu. Na drugom šalteru te slikaju sa kamericom i daju elektronsku karticu sa imenom i brojem kabine.
Na kraju linije pada još jedno fotkanje. Baš preteruju sa bezbednošću, mislim dok se nevoljno smeškam. Sutradan odemo po sliku - ostavili poruku u kabini. Fotošopirali nas sa brodom u pozadini - 13 evra.
Posle ajd da kažem sat vremena, udjosmo i u taj kruzer.
Sreća pa se pojaviše devojke sa oznakom Olimpia na majicama. Dobismo traku.
Kasnije sam ukapirao da je ogromna većina ljudi došla sa agencijom i da su trake dobili unapred.
Sve je dobro organizovano. Samo staneš u red i gegaš se. Bezbednosna procedura ista ko na aerodromu. Ostavljamo pasoše i dobijamo potvrdu. Na drugom šalteru te slikaju sa kamericom i daju elektronsku karticu sa imenom i brojem kabine.
Na kraju linije pada još jedno fotkanje. Baš preteruju sa bezbednošću, mislim dok se nevoljno smeškam. Sutradan odemo po sliku - ostavili poruku u kabini. Fotošopirali nas sa brodom u pozadini - 13 evra.
Posle ajd da kažem sat vremena, udjosmo i u taj kruzer.
Ok, praktičan razlog je u pitanju. Sve bitno na brodu je od 4 do 8 palube - recepcija, restorani, otvorene palube sa bazenima. Postoje liftovi ali ko da ih čeka. Uvek su gužve. 6-tica mi pasovala ,onako, na sredini. Reko ko i u životu. Nije dobro ni mnogo visoko a ni nisko.
Kabina ima 11 kvadrata. Nisam merio al ajd da im verujem. Sva je u ogledalima, da poveća prostor. Neki mnogo učen projektovo. Sve spakovo - 2 ormana, sto i stolicu, komodicu sa fijokama, tv, sef, fen, dva kreveta i oprema za spasavanje. Kupatilo minijaturno al sa tuš kabinom. Uglavnom sve je funcionalno i ispravno. Klima perfektna. Čisto iznad svega. Nema nikakvog luksuza. Ipak je Nebeska Olimpija stara dama. Držeća. Na stolu ostavljena poruka od Marije i Hozea - oni će da brinu o nama.
Pre polaska održava se vežba iskrcavanja. Na znak iz zvučnika u roku od 15 minuta svih 1664 putnika treba da su na palubi 7. Xe ,xe a mi samo sprat niže.
Nekako sa visine gledam putnike koji stižu poslednji. Vidim da su zajapureni. Gužva u liftu bratac? Moralo pešaka iz podruma? Jesam morski vuk. Ima da istetoviram sidro kad se vratimo.
Ostade vremena za pivo pre isplovljavanja. Plaćaš sa čarobnom karticom. Kod bukiranja smo dobili i neograničeni paket pića - kasnije saznajem da je neograničeni paket ipak ograničen na 24 evra dnevno po kartici. Kad predješ limit, skidaju sa računa.
Polazimo.
Kruzerista vam je, kako da kažem, neko više biće na brodu. Ne, nije on običan čovek. Pre mali bog (Bože oprosti). Svaki član posade ga ljubazno pozdravlja. Konobari trče oko njega. Raspremaju mu kabinu dva puta dnevno. Uvek ima gomilu čistih peškira. Ima animatorku da zajedno tverkuju guzama. Dobija ovacije na karaokama. Masiraju ga mirišljavom vodicom. Nabildovani tip mu dodaje teg. Može da se tetura pijan po diskoteci prekriven krevetskim čaršavom a da mu ne zamere.
Oficir na palubi će mu strpljivo objašnjavati da su talasi na otvorenom moru normalna stvar i da nije opasno što se brod ljulja.
Kad sidje sa broda nema razlike. Ima u džepu čarobnu karticu sa kojom ulazi u drugu zemlju bez pasoša. Uvek ga čeka prevoz malim brodićima ili autobusima. Kruzerista ima male slušalice u ušima. Nikad ne nosi mape - samo prati tablu sa brojem. Uvek ide u grupi sa drugim kruzeristima a onaj sa tablom ih prebraja svaki čas. Taksisti ga obožavaju i imaju posebnu cenu u luci. Za njega se organizuje prodaja orjentalnih tepiha uz domaću kafu i rakiju. Ostrvska agencija ga časti pićem na kraju ekskurzije i moli ga da dodje opet.
Meni je i pivo bilo dovoljno. Naravno za stolom a fotka je samo poziranje. Šta ću, preneli mi virus.
Nekako, dal slučajno, potrefi se i rodjendan na kruzerisanju. Nadjosmo u kabini poruku da se za večeru javimo oficiru zaduženom za restoran. Dadoše nam centralni sto. Dva para iz Turske i Ukrajine sa nama. Sreća slabi sa jezicima (kontakt pokušan) - ionako me hvata nervoza od onolikog escajga. Psujem tiho dok čitam meni na engleskom. Jebote ,skoro svaka reč na francuskom. Vidim da piše pork pa naručim. Da vidiš sreće - pogodih.
Vreme i za slatkiše. Ide oficir, sav u belom. Jebiga, dobro izgleda. Gledaju ga žene. Za njim konobar nosi tortu sa svećicom. Prate ih tamburaši i pevaju "happy birthday". Normalno , ceo restoran se pridružuje (braća i sestre kruzeristi). Zamolim konobara da iseče tortu i posluži ceo sto. Ukrajinka iz tašne izvadi neku bombonjericu a Turčin ustade i (valjda) čestita rodjendan na maternjem.
Kasnije se vratimo u kabinu. Hoze i Marija čestitaju na svoj način.
Na 8-moj palubi su tri bazenčića a na 9-toj barovi. Uzmeš piće i cunjaš gde oćeš. Ostaviš čašu isto gde oćeš. Posle konobarice skupljaju. Velik reon a sunce prži. Lomataju se po onim stepenicama i svakom se nasmeše. Rudarski posao.
Gde god da odemo nadjemo omiljeno mesto. Menjamo lokale ali uvek, nekako, završimo na tom, omiljenom. Nije bilo teško odabrati bar sa terasom koja radi dok ima gostiju. Preslatka konobarica iz Kazahstana i lep pogled.
Jedno veče sednemo u bar gde svira neki smoreni kubanski bend. Ajd po pinakoladu. Ajd. Ličim sam sebi na junaka Mućki - pokušavam, ko i on, da udjem u više društvo, al ne ide. Nikad od mene pravi kruzerista. Vratim se na pivo.
Svako veče dobiješ program za naredni dan. Sve napisali. Kud ideš, kolko milja ploviš, kolko je zadržavanje u luci, ponesi slušalice, idi u bar na petoj palubi, večeras tamo šou, onde takmičenje u basketu, folklor grčki, ovde uči salsu, onde se kockaj. Ima i za klopu, kad, gde i kako da se obučeš. Najviše obraćam pažnju na barove. Radno vreme 'dok ima gostiju' je moj favorit.
Na 5-toj palubi je velika sala gde čekamo eskurzije. Prozivaju na raznim jezicima. Svi su došli preko neke agencije. Lagana nervoza. Kad će Srbija. Majku mu , ne mogu da se opustim nigde. Moram da brinem ko da sam uplatio sikiraciju, pa da ne propadne. Prozvaše nas kao 'samostalni'. Nije nas bilo više od deset.
Posećuju se razna mesta. Nekad i dva dnevno. Kad je luka velika, iskrcavanje je lako.
Brod baš golem ,215 metara, pa u neku luku ne može da pristane, već se ukotvi na otvorenom moru. Tu čekaju mali brodići - tenderi. Negde je luka par kilometara od grada. Onda te čekaju busevi. Uglavnom sve je uračunato u cenu bukiranja. Kad te iskrcaju možeš kud oćeš. Samo jedno moraš da zapamtiš - da se vratiš na brod u zakazano vreme. Taki su ti kruzeri. Uobraženi. Neće da čekaju ni minut.
Možeš i na organizovanu eskurziju . E tu si car. Prvi se iskrcavaš tenderom i odmah u bus.
Ma kad je bal ...
Mikonos,prvi dan link
Olimpija posle 96 milja pristaje u novu luku na Mikonosu. Tu čeka bus i kratka vožnja do gradića.
Mala Venecija
99 nautičkih milja od Mikonosa je Kušadasi. Busom idemo do Efesa. Celzusova biblioteka je jedna od 3 najpoznatije biblioteke starog sveta.
50 milja od Kušadasija je ostrvo Apokalipse. Sveti Jovan je tuo čuo glas Boga.
Celu noć je trebalo za 111 nautičkih milja do Rodosa - grada vitezova.
Kastelanija fontana krasi Hipokratov trg.
Od Rodosa do Irakliona plovimo 166 milja.
67 milja do Santorinija - malo manje od 5 sati plovidbe. Pre 3600 godina ,cunami izazvan erupcijom vulkana, prešao je isti put za 20 minuta i zbrisao Minojsku civilizaciju. Tenderom idemo do male luke, pa onda bus napada čuvene serpentine.
Do Pireja plovimo celu noć- 131 milju. Ustajemo rano, malo posle 6. Brod je već pristao. Ukupno je plovio 720 nautičkih milja ili oko 1335 km. Doručak pa iskrcavanje. Javimo se hotelu pa nas ispred terminala sačeka šatl. Oko pola 8 smo u autu i palimo kući.
No comments:
Post a Comment
Komentar: